Људи и жене хватају се за руке да буду јачи, да нису сами, иако се памћење гаси: заборављају се молитве и мржње; догореле су наде, угасила се туга. Гаси се и страх, мада је у њему било највише снаге. Очи су склопљене. Тела без умора. Грче се да буду што мања, што нижа, да буду само кости, да буду нешто што никакве мине и никакве смрти неће моћи да униште; камен у зиду, камен у поду.