Živojin Simić

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

Gospoda su tvrdila da je on naočit čovek, a dame su izjavljivale da je mnogo lepši od gospodina Binglija, i svi su gledali na njega s velikim divljenjem do polovine večeri, sve dok njegovo držanje nije izazvalo negodovanje, koje je plimu njegove popularnosti pretvorilo u oseku, jer je opaženo da je gord, da se drži na suviše velikoj visini, da mu je poniženje da se veseli s prisutnima, a tada ga ni sve njegovo veliko poljsko dobro u Darbiširu nije moglo spasti od opšteg zaključka da ima vrlo neprivlačno, neprijatno lice i da je nedostojan da se poredi sa svojim prijateljem.

„Oh! I sama znaš da si suviše sklona da zavoliš gotovo svakoga. Nikad ne vidiš mane ni kod koga. Ceo svet je u tvojim očima dobar i prijatan. Nikad te u životu nisam čula da govoriš rđavo o nekome.“