Odiseja Publishing House

Kako znaš da je sve što pričaš o sebi istina? Možda ima nečega što je postalo istina samo zato što nisi imao izbora.

Inače, nikad nisam kupovala cveće. Biljke treba da rastu iz zemlje, a ne da ubrane služe za ukras. Ne mogu da shvatim zašto ljudi kupuju ubrano cveće. Stavljanje cveta u vazu nije ništa drugo nego sporo ubistvo.

Lakše je biti ko želiš da budeš kad se ne trudiš da budeš ono što svi od tebe očekuju.

Autorka ponovo opominje, nije slučajno smestila kraj romana u savremeno doba. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo

Mislim, verovatno neću ali… moj tata je govorio da je nemoguće stvarno nemoguće samo ako ne pokušaš.

Mislim da sam uganuo ego dok sam trčao

„Šta bi ti želeo da budeš kad porasteš?“, upitala je.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan.“

Gospođa Van Amersfort je već krenula da vadi knjigu sa police, ali se tad iznenađeno osvrnula. S osmehom je pogledala u Tomasa. „To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

Poravnam sako. Progutam anksioznost.

– Ela, možda ne znamo mnogo jedno o drugom, i ja možda nisam tu, i ti možda nisi ovde, ali drago mi je što delimo isto nebo.

„Nedelja je jedini dan koji kao kolica moraš da guraš ispred sebe“, zapisao je Tomas u Knjigu svih stvari. „Ostali dani se sami kotrljaju nizbrdo.“