Jiđije Džuang

taoističke filozofije „upravljanja pomoću nepreduzimanja ničega

tesno povezani s kliničkim simptomima i medicinskom dijagnozom bila je već znatno razvijena u eri dinastije Han. Dva dobro očuvana medicinska teksta sa opisima jedanaest jin i jang krvnih sudova otkrivena su u grobu broj 3 na groblju Mavangdui, nalazištu koje spada među najpoznatija aristokratska groblja sa početka vladavine Zapadne dinastije Han

Utvrđuje da je pacijent poslednje dve noći patio od noćnog znojenja, ali počeo je još više da se znoji otkako se ispovraćao. Pa ipak, uopšte se nije činilo da je žedan, iako obično rado ispije vrč vode uveče kad je zdrav.

Doktor klima glavom i sklanja prste sa korena šake da bi opipao krvne sudove u vratu, dok drugom rukom blago pritiska grudi i leđa. Supruga primećuje doktorove pokrete, pa ga obaveštava da njen suprug u leđima nije imao nikakvih bolova, ali nekoliko puta ga je videla kako se steže za stomak. Dok to govori, njen muž otvara podbule oči nalik na dva

Pacijentu je puls normalan u karotidnoj arteriji, dok je u radijalnoj arteriji abnormalno spor i nepravilan. Guang zaključuje da može da eliminiše neki spoljni problem povezan sa jang energijom. Dakle, ima posla sa problemom jin energije u unutrašnjim organima, izazvanim propadanjem želuca. Usporen puls, povraćanje, bol u stomaku i izostanak žeđi, sve se to uklapa u tipične simpto

Bolest je uznapredovala do prevrtljive faze gde bi farmaceutske smeše mogle pobediti bolest po cenu pacijentovog života. Zaista, zdravlje njegovog pacijenta toliko je nežno da bi svaki jači lek mogao biti fatalan. Na kraju Guang uzima prstovet divljeg đumbira, grančicu cimeta i stručak lekovite biljke (Atractylodes lancea) i ubacuje ih u svoj mali avan.

Čim je istucao mešavinu u prah, Guang je zahvata kašičicom i predaje bolesnikovoj supruzi uz nalog da to dâ pacijentu da pojede. Sam doktor posmatra da bi utvrdio kako će lek biti progutan i kako će pacijent na njega reagovati.

Guang je učio popularna šušu izračunavanja, fangšu i umeće nekromantije. U fangšuu se veruje da mnogi elementi kuće mogu uticati na zdravlje ljudi koji žive u njoj – orijentacija, materijal od kog je građena, pod i visina zidova, sve su to činioci koje valja uzeti u obzir.

Dok Guang korača mračnim ulicama ka svom domu, u glavi iznova pretresa strukturu kuće svog prasinovca i razmatra šta bi u njoj mogao da preustroji ili promeni. Možda bi prepravke kuće ujedno pomogle i da se popravi zdravlje njegovog pacijenta – a možda i ne bi, razmišlja on, ali svakako je to nešto što treba uzeti u obzir.

Neverovatna očuvanost mnogobrojnih medicinskih tekstova i crteža u grobovima Mavangduija u gradu Čangša, u pokrajini Hunan, omogućuje redak uvid u ginekološka znanja kneževine Čangša u doba Zapadne dinastije Han. U grobu broj 3 na Mavangduiju otkriveno je delo Taičanšu, Knjiga o razvoju fetusa. To je jedna od najstarijih monografija iz oblasti ginekologije u staroj Kini, a oko 400 znakova ispisanih na svilenoj tkanini pružaju nedvosmislen dokaz da su ljudi iz doba Zapadne dinastije Han već posedovali napredno poznavanje akušerstva. Takođe su imali neke osnovne predstave o tome kako se dete razvija u materici od prvog do devetog meseca.

početak, beba će se roditi u maju, koji Tao smatra nepovoljnim mesecom jer se čvrsto drži popularnog sujeverja da deca maja, kad odrastu, imaju veće izglede da povrede bilo sebe, bilo svoje roditelje.