Imprimatur

Кажипрстом десне руке опипавам непрочитане делове књиге и плаши ме тај бесконачни слап, делује ми да бих се могао угушити у сопственом незнању.

Не плаши мене, сине, новац који немам.

Ни земља коју остављам.

Даљине се бојим.

Сине, видео сам мртве.

Гробове без крстова.

Куће без прозора.

Децу без мајки.

Разроване винограде, спаљене воћњаке.

Затрпане бунаре.

Не питај чиме.

Сањице, видео сам коња без три ноге, али живог.

Човека са главом на раменима, али мртвог.

Топовску цев која вири с кућних врата.

Бескрајне колоне.

Једне у аутомобилима, друге на тракторима.

И оне који пешаче, у сандалама, у гуменим чизмама, у пољским оделима.

Босоноге, црвених табана и изломљених ноката.

Видео сам цвеће како гори.

(Замисли ту слику: редови и редови расцветалих црвених тулипана горе као јулско небо!)

Псе који се боје мачака, мачке које беже од пољских мишева.

Болесне који копне на приколицама.

Мајке које немају доручак.

Бебе које никада не спавају.

Очеве који не могу.

Imam dvadeset sedam godina i nemam nikakvu budućnost pred sobom.

je, ako ćemo iskreno, jedino što možeš raditi u ovom gradu. Gledati za guzicama i sisama kako prolaze sve dok jednom ne shvatiš da i tvoj vlastiti život tako prolazi pored tebe. Te grudi mijese tuđe ruke, te usne ljube tuđa usta, na tim tijelima nema tvojih dodira.

Nikad neću razumjeti ljude koji prvo ruše pa onda ponovo grade mostove.

sam crna ovca familije. Ne znam kad i kako sam to postao, ali nisam ništa uradio da to promijenim.

Nije moja mati bila glupa. Samo se previše brinula. Oko nepotrebnih sitnica. Njoj se život sastojao od tih sitnica. Krupne stvari su bile takve kakve jesu. Takve su, šta ćeš, ne moš tu nešto puno učiniti – rekla bi ona. Možda i ne bi. To je bila njena filozofija.

Bilo bi lijepo da jednom neko isiše sva sjećanja iz nas. Šta bismo onda bili? Neko novi? Ili niko?

Valjda u nekom trenutku i počneš da pričaš sa samim sobom. Da te svi drugi ostave na miru. A možda se to jednostavno desi. I ne primijetiš kad se desilo. Obuzme te jednostavno. A ti nemaš volje da se boriš. Predaš se. To su samo ljudi koji su se predali.