Džejms Falčer

Nema nikakve sumnje u to da su moćne religij­ske institucije prodrle u svaki deo života ljudi u srednjove­kov­noj Evropi. Jesu li postojale veze između hrišćanstva i razvo­ja kapitalizma?

Veber nije, valja primetiti, tvrdio da je protestantizam uzrokovao nastanak kapitalizma, već pre da je pružio skup ideja koji je ljude motivisao da se ponašaju u skladu sa kapitalističkom etikom. Protestantska verovanja, naročito ona kojih su se držali kalvinisti (ili puritanci, kako su ih nazivali u Britaniji), nagnala su ljude da vode skroman život, da štede a ne da troše, i otud je proistekla akumulacija kapitala.

Naprednim civilizacijama upravljala je jedna jedina mala grupa moćnika koja je koristila vojnu ili religijsku prinudu, pre nego ekonomsku, da pokupi višak od onih koji su proizvodili zemljoradnička i druga dobra.

Pojedinci su svakako nagomilali neverovatno bogatstvo i posede u ovim društvima, ali više zahvaljujući svojim vezama sa državom nego isključivo ekonomskom delatnošću.

U to vreme jedini sindikati koji su mogli da opstanu bili su sindikati kvalifikovanih radnika, zanatlija-majstora, koji su kontrolisali pristup

svom zanatu i nije ih bilo lako zameniti.