Rastko Petrović

Јесам ли ти наредио да у рај не смеју ући они што су напаћени, да би у рају остало весело! Откуда да се данас, тако ти свега, заборавиш и оставиш врата нечувана! Ево нам се увукла три бедника.

Прва је душа била душа једног дечака

Друга је душа била жене Мрње

Трећа душа патничка била је опет једног старца

Дажбог да бог Тројан, који га није волео никако, гази све издане прописе

Сварог бог издао је закон да ниједна жена не може имати већ само једног човека;

Један збаци одећу, зацвокоће, загњури се, извади га, луч скочи на небо, сунце опет засја, богови се обрадују, врате се. Све оне девојке до једне буду набијене на коња, ради извесних симбола.

Одмах затим из Засавице учеста излазити неки вран бик па убијати волове и краве свих богова које су ту долазиле на пашу

Али стаде тући град за седам година. После седам година опет се нађе онај црни бик

Отац јој рече да се моли Тројану, да му приноси жртве; мајка да принесе жртве Дажбогу. Девојка помисли: „Сунце ми је драже од свега; волим принети сунцу нег демону.“