Luiza Mej Olkot

volim bezazlene majmunluke s vremena na vreme; zar ih ne voliš i ti?“

„Da, oni nikom ne smetaju i zato majmuniši, ali nemoj da podivljaš, važi? Inače će doći kraj svim našim provodima.“

„Biću svetac na kvadrat.“

Pa i jesam srećna i neću gunđati; ali izgleda mi da što više čovek ima, to više želi, zar ne?

vrlina ipak jeste sama sebi nagrada.

Valjda je nekim ljudima urođeno da budu drugima po volji bez truda, a nekim da uvek izgovore i urade pogrešno na pogrešnom mestu.“

S vremena na vreme, u ovom nezanimljivom svetu, zaista se desi ponešto što liči na neku čudesnu priču, a to je i te kakva uteha.

puna srca su se prelila, spirajući gorčinu prošlosti i ostavljajući samo slatkoću sadašnjosti

nada može utešiti ljubav, a vera omogućiti mirenje sa sudbinom.

ljubav je jedino što možemo poneti sa sobom kad pođemo odavde, a to neizmerno olakšava kraj.“

bio joj pratilac, netaknutoj, kroz iskušenja koja bi satrla svaku smrtnu ženu

Ti si kao košuljica kestena, spolja bodljikava, ali unutra svileno-meka, sa slatkim jezgrom, samo li čovek uspe da dođe do njega.