Bret Iston Elis

„Imam“, uzdiše ovaj. „Ako su svi tvoji prijatelji kreteni, da li je onda zločin ako ih izrokaš magnumom 38 ili je to božjih ruku delo?“

Ja sam za ovog čoveka samo duh, mislim u sebi. Ja sam nešto nestvarno, nepostojeće, a ipak mu smetam. On klima glavom, ponovo uzima slušalicu i nastavlja da govori nekim jezikom koji je meni potpuno nerazumljiv.

Patriša će preživeti, a ta pobeda ne zahteva nikakvu veštinu, ne traži bujnu maštu, niti bilo čiju genijalnost. To je prosto način na koji svet, moj svet, funkcioniše.

Iako Patriša lepo izgleda i ja ne bih imao ništa protiv da vodim ljubav s njenim telom, ljutim se na sebe što sam odlučio da budem nežan s njom, da budem džentlmen, da joj se izvinjavam zbog svega

Stao sam mu na nogu, to jest jako sam ga zgazio, zbog čega je on ispustio svoju plastičnu čašu iz koje se prosula sitnina. Da li sam to namerno uradio? Šta vi mislite? Ili je možda sve bilo slučajno?

kuća mi se čini da su planine, vulkani, ulice postaju džungle, nebo se pretvara u kulise i pre nego što ću izaći iz taksija, moram da protrljam oči da bih se pribrao. Ručak u Hjubertsu pretvara se u trajnu halucinaciju u kojoj sebe zatičem kako budan sanjam

Za našim stolom Rivs je pričao Hamlinu o tome na koje se sve načine izruguje klošarima, kako im pruža dolar koji im onda istrgne pre nego što ode.

Oven me je pomešao sa Markusom Halberstamom (iako se Markusova devojka zove Sesilija Vagner), ali iz nekog razloga to stvarno nije ni važno i deluje kao logična greška pošto i Markus radi za P&P, u stvari, radi isti posao kao i ja, i on voli Valentinova odela i naočare, šišamo se na istom mestu, pa nije ni čudo što nas je pomešao. Ne pogađa me to.

„Ako imaju dobru narav, onda… nešto stvarno nije u redu“, kaže Rivs, i sam pomalo zbunjen time što je rekao. „Zabole me što ima dobru narav ako nije neverovatno zgodna“, podiže on ruku da ukaže na nešto.

„Čekaj, ajde samo da pretpostavimo da imaju dobru narav. Šta onda?“, počinjem, a znam koliko je glupo i beznadežno to što pitam.

Izgleda da En Smajli i ja poznajemo istu osobu, jednu konobaricu iz restorana Abeton u Aspenu koju sam ja, dok sam prošlog Božića bio tamo na skijanju, silovao bocom laka za kosu.