Karlos Ruis Safon

  • Natašahas quoted8 months ago
    Šest godina kasnije, odsustvo moje majke bilo je za mene još uvek opsena, gromoglasna tišina koju još nisam bio naučio da ućutkam rečima.
  • b2003232133has quotedlast year
    „Ponekad je bolje staviti mozak u pogon i iscrpsti ga nego ostaviti ga na miru da počne da se dosađuje i živog te pojede.”
  • Sandra📖has quotedlast year
    „Divljaka ništa ne plaši kao žena koja zna da čita, piše, misli, i pride pokazuje kolena
  • b9557607393has quoted3 months ago
    Čovek se istinski zaljubi samo onda kad nije svestan da mu se to dešava. I ja sam se zaljubila u tog slomljenog i duboko nesrećnog čoveka mnogo pre nego što sam i posumnjala da mi se dopada. On, koji me je uvek čitao kao otvorenu knjigu, strahovao je za mene.
  • Natašahas quoted8 months ago
    Svetlost svitanja cedila se s balkona i simsova u dahovima kose svetlosti koji nisu dopirali do tla.
  • toskecarhas quoted8 months ago
    Ono što je teško nije tek zaraditi novac – jadao se. – Teško je zaraditi ga radeći nešto čemu vredi posvetiti život.
  • Ivana Stojkovichas quotedlast year
    Bea kaže da umetnost čitanja odumire veoma polako, da je to intimni ritual, da je knjiga ogledalo i da u njoj možemo da pronađemo samo ono što već nosimo u sebi, da u čitanje unosimo mozak i dušu, a da su to dobra svakim danom sve ređa.
  • b3691372555has quoted2 years ago
    Kao što su španski vozovi stizali kad ih vidiš da stižu, tih ukradenih godina nikada nisi znao kada će doći kraj detinjstva.
  • b0005458330has quoted8 months ago
    Bar otvori svoj poklon pre nego što odeš u krevet – reče otac.

    Pokaza na paket uvijen u celofan koji je stavio prethodne noći na trpezarijski sto.

    Oklevao sam časak. Moj otac klimnu glavom. Uzeh paket i odmerih ga. Pružih ga ocu ne otvorivši ga.

    – Najbolje je da ga vratiš. Ne zaslužujem nikakav poklon.

    – Poklon se daje zbog radosti onog ko poklanja, ne zbog zasluga onog ko prima – reče moj otac. – Sem toga, više ne mogu da ga vratim. Otvori ga.

    U pomrčini zore otvorih pažljivo umotani paket. U njemu je bila kutija od izrezbarenog drveta, sjajna, obrubljena zlatnim ukrasnim čavlima. Obasja me osmeh pre nego što sam je otvorio. Zvuk brave pri otvaranju bio je divan, kao u satnog mehanizma. Unutrašnjost kutijice bila je presvučena tamnoplavim somotom. Bajni „monblan majsterštuk“ Viktora Igoa ležao je u sredini, zaslepljujući. Uzeo sam ga u ruke, posmatrajući ga na odsjaju s balkona. Na zlatnom vrhu pera bio je urezan jedan natpis.

    Danijel Sempere, 1950
  • b2003232133has quoted2 years ago
    Ključ beše obojen rđom i težak skoro kao moja savest.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)