Harper Li

Želeo sam da vidiš nešto kod nje – želeo sam da vidiš šta je prava hrabrost, umesto da stekneš predstavu da je hrabrost čovek s puškom u ruci. To je kada unapred znaš da si pobeđen, ali ipak počneš i isteraš to do kraja bez obzira na sve.

I advokati su, valjda, nekad bili deca.

Okrugu Mejkom nedavno je bilo rečeno da nema od čega da strahuje osim od samog straha

ljudi ne vole da budu u blizini nekoga ko zna više od nji’. To i’ razdražuje. Nikoga od njih nećeš promeniti tako što ćeš govorit kako treba; moraju sami da požele da nauče, a kada ne žele da uče, ne možeš ništa drugo osim da držiš jezik za zubima ili govoriš njihovim jezikom.“

Dila je opet ponela mašta. U njegovoj sanjarskoj glavi lebdele su prelepe stvari. Mogao je da pročita dve knjige dok ja pročitam jednu, ali više je voleo čari vlastitih izmišljotina. Umeo je da sabira i oduzima brže od munje, ali više je voleo sopstveni svet polutame, svet gde bebe spavaju i čekaju da ih neko ubere kao jutarnje ljiljane.

Atikus je govorio da je s ljudima učtivo razgovarati o onome što njih zanima, a ne o onome što tebe zanima.

Bez obzira na sve, rulju uvek sačinjavaju ljudi.

Rekao mi je da je, kad imaš pištolj kod sebe, to kao pozivnica nekome da te ubije.“

Jednaka prava za sve, posebne povlastice ni za koga’“, citirala sam

„I jurili su ga i nisu mogli da ga uhvate jer nisu znali kako izgleda i, Atikuse, kada su ga konačno videli, zašto nije uradio ništa od onoga… Atikuse, bio je baš dobar…“

Ruke su mu bile meni pod bradom, navlačile pokrivač, ušuškavale me.

„Ljudi su većinom takvi, Skaut, kada ih konačno vidiš.“