Herman Melvil

A šta je volja božja? Da svome bližnjem činim ono što bih želeo da taj bližnji čini meni – to je volja božja.

Bolje spavati s treznim ljudožderom nego sa pijanim hrišćaninom.

Zašto li to jedna opšta poslovica kaže o njima da mrtva usta ne govore mada nose u sebi više tajni od peščare Gudvin?

to da mi jednako odbijamo da se utešimo za onima za koje ipak držimo da žive u neizrecivom blaženstvu

ako Boga poslušamo, moramo ne poslušati same sebe; i baš se u tom nepokoravanju samom sebi i sastoji teškoća pokoravanja Bogu.

Na ovome svetu, brodski drugovi, greh koji plaća svoj put može putovati slobodno i bez pasoša; dok vrlinu, ako je sirotna, zaustavljaju na svima granicama.

„O, tako isto moja savest visi u meni“, jada se on, „pravo naviše gori ona; ali odaje moje duše su sve iskrivljene!“

A eto, taj Gavan i sam živi kao kakav car u nekom ledenom dvorcu načinjenom od zaleđenih uzdaha, a pošto je predsednik društva za suzbijanje alkohola, pije samo mlake suze siročadi.

Jer grešan kako je bio, Jona ne plače i ne cvili za neposrednim izbavljenjem. Ostavlja on celo svoje izbavljenje Bogu, zadovoljavajući se time što će kraj svih svojih jada i patnji ipak gledati u njegov sveti hram. I u tome je, brodski drugovi, pravo i istinito kajanje; ne drečljivo moljakanje za milost, već zahvalnost na kazni. I koliko se Bogu dopalo ovo Jonino držanje pokazano je u docnijem izbavljenju Joninom iz mora i kita. Brodski drugovi, ja ne iznosim Jonu pred vas da se ugledate na njega zbog njegova greha, već ga iznosim pred vas kao uzor kajanja. Ne grešite, ali ako to uradite, pazite dobro da se zbog toga pokajete kao Jona.

Pokušaću da imam prijatelja neznabošca, mislio sam ja, pošto se hrišćanska dobrota pokazala kao prazna učtivost.