Jugana Stojanović

Ljudi se manje ustežu da uvrede onoga kome je stalo da bude voljen nego onoga koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

Jer je u svakoj promeni posejana klica nove promene.

onaj ko pomogne drugome da dođe do moći sam propada, jer se uvek nekome pomogne da dođe do moći lukavstvom i silom, a onaj ko ispliva na površinu gnuša se ta dva sredstva.

narod je po prirodi kolebljiv, pa ga je lako u nešto ubediti, ali ga je teško učvrstiti u tom ubeđenju.

Jer ljudi nas ujedu za srce ili iz straha ili iz mržnje.

A neosporno je da su u zabludi oni koji veruju da velike ličnosti mogu preći preko starih uvreda za ljubav novih dobročinstava.

Stoga, zlo treba počiniti odjednom, što se manje s njim odugovlači, manje i boli. Dobro treba činiti polako, postepeno, da bi se što bolje osetilo njegovo blagotvorno dejstvo.

tuđe oružje uvek sa tebe spada, ili te tišti, ili te sputava.

strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni

da se ne odvaja od dobra samo ako može, ali da, takođe, ume da zagazi u zlo, samo ako je potrebno.