Tatjana Bižić

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

Grčki mit o Faetonu govori o dečaku koji je sin boga sunca Helija. U želji da dokaže svoje božansko poreklo, Faeton zatraži od oca povlasticu da vozi sunčeve kočije. Helije ga upozorava da nijedno ljudsko biće ne može da upravlja nebeskim konjima koji vuku njegove kočije. Faeton ostaje uporan i bog popušta. Pošto se gordo vinuo u nebo, Faeton zaista gubi vlast nad kočijama. Sunce ispada s putanje, sprži svu vegetaciju, pobije brojna bića, preti opasnost da će spaliti i samu zemlju. Zevs se tada umeša i pogodi Faetona munjom. Umišljeno ljudsko biće pada s neba kao zvezda padalica, i samo u plamenu. Bogovi ponovo uspostavljaju vlast nad nebom, spasavši time svet.

Johan Volfgang Gete je objavio delo sa sličnom upozoravajućom porukom, naslovljeno „Čarobnjakov učenik“. Geteova pesma, koja će kasnije postati opštepoznata i omiljena, preodevena u animirani film Volta Diznija s Mikijem Mausom u glavnoj ulozi

Čarobnjak smesta raščini čin i zaustavlja poplavu. Pouka učeniku – i čovečanstvu – vrlo je jasna: nikad ne prizivaj moć kojom ne možeš da vladaš.

Glavni argument ove knjige leži u tome da ljudski rod stiče ogromnu moć gradeći velike mreže saradnje, ali način na koji su građene predisponira ove mreže da moć koriste nerazumno. Naš problem je, dakle, problem s mrežama.

Još konkretnije – problem s informacijama. Informacije su vezivno tkivo koje drži mreže.

Takvo gledište podrazumeva da informacije u dovoljnim količinama vode istini, a istina i moći i razumnosti. Neznanje, naprotiv, ne vodi nikuda.

Naivni pogled, dakle, podrazumeva da su obmanjivačke mreže devijacija i da se u velike mreže uglavnom može imati poverenja da će razumno rukovati s moći.

Delimične informacije, neispravne analize ili kampanja dezinformisanja mogu da navedu čak i stručnjake da pogrešno utvrde uzrok određene bolesti.

U jednom članku iz 2023. godine, na kome su sarađivali Bendžio, Hinton i brojni drugi stručnjaci ističe se da bi „nekontrolisani napredak veštačke inteligencije mogao da kulminira gubitkom života i biosfere velikih razmera i marginalizacijom ili čak izumiranjem čovečanstva“.