У сваком случају, испод града се познавао град, чак неколико сплетених градова, траве су биле давнашња хроника без речи, без иједног слова... И када су рушевине раскрчене, када на утрини није остало ништа осим бусенова и влати – онај ко је знао да их чита могао је да сриче својеврсни београдски летопис минулих векова.