Karolina Erikson

Dobra majka se ne prilagođava okolnostima, ona ih stvara

Nisam dozvolila sebi da se predugo odmaram, pa sam ubrzo nastavila svoje besciljno lutanje.

ovde ga niko nije zvao drugačije do Maran.* I na tome se nije zaustavio. Pričao je i priče, sve jednu goru od druge, o jezeru i onome što kažu da je u stanju da učini. Izmišljotine o tome kako je voda odavno začarana, i kako njeno zlo može da se uvuče u ljude, rastroji im čula i navede ih na užasna dela. Kako odrasli tako i deca nestajali su bez traga u ovom kraju, krv se prolivala. Barem tako kažu priče

Toliko je silno želela da dođe do svog tate da joj je sve drugo postalo nevažno

Aleks i Smila se neće vratiti. Otišli su

Osetila sam silovit ubod u predelu stomaka, ali sam ignorisala bol i samo nastavila da se penjem uzbrdicom.

Onda se iznenadno šuštanje začu u travi, tek koji metar od mene. Trgnula sam se i instinktivno stisnula pesnice.

Zvuk mog sopstvenog straha bio je previše za mene

ali ni tu nije bilo mog mobilnog telefona.

Nisam imala telefon kod sebe kada smo krenuli iz vikendice. Bio je to izlet na koji smo se odlučili spontano, i zapravo nisam ni nameravala da krenem sa njima. A ipak sam to učinila.