Robert Jordan

Uz vrisku, uz urlanje, Troloci su udarali o crnilo što je ključalo oko njih, čupali ga da se oslobode dok ih je sve više obuhvatalo, sve dublje, sve dok nije ostala samo jedna čupava ruka, u paničnom grču, i na kraju ništa do tame, ispupčene, podnadule, u potrazi za nečim.

Čovečanstvo je stvoreno za nesigurnost, borbu, izbor i promene.“

„Ljudi kažu“, odgovori Rand, „da čovek ne treba da veruje ničemu što čuje, već samo onome što vidi – a i od toga, samo polovini.“

dvema da se dogovore o pripremama

Bajar je Dainovom ocu bio veran kao pseto i svu tu odanost preneo je na Daina. Bornhald ni najmanje nije oklevao da Bajara imenuje svojim zamenikom kada mu je Emon Valda poverio zapovedništvo.

Nema izbavljenja bez razaranja, nema nade s ove strane smrti.

Jedino je izgubljena bitka tužniji prizor od dobijene bitke.

Kad god bi se hodnik otvorio u kolonadu s četvrtastim stubovima, ako je ispod bilo vrta, stupalo se po strogo pravilnim rešetkama, a svaka leja bila je iste veličine, grmlje i patuljasto drveće strogo potkresano i na jednakim razmacima.

Dugi redovi konja gde je dvadesetak ljudi, dobro uvijenih zbog zime, lopatama ubacivalo balegu u ručna kolica.

I najkraći mogući pogled na dva muškarca s mačevima pod plaštovima bio je sasvim dovoljan da svi malčice ubrzaju hod.

„Kasapin niz ulicu kaže da ta dvojica kupuju od njega“, dodade Ninaeva, „ali uvek samo koliko njima treba.“