Zulfa Katuh

Uistinu je postojalo dete koje je umirući reklo: „Ispričaću Bogu sve.“ Te priče su se zaista dešavale, i dešavaju se nove slične njima upravo dok vi čitate ove reči.

Smrt je izvanredna učiteljica

Kada je reč o nečemu što se tako duboko ukopalo u naše korene, promena ne nastupa lako. Njena cena je golema.“

Ova priča govori o onima koji nemaju drugog izbora do da napuste rodnu zemlju.

Ideja za nju mi se javila dok sam živela u Švajcarskoj, gde su me ljudi, kad otkriju da sam Sirijka, dočekivali rečima: „O, Sirija! A šta je to tamo?“, te sam shvatila da zapravo i ne znaju šta se tamo događa. Sirijci su retko kad istinski bili u prilici da pripovedaju svoje priče. Ono što svet zna jesu hladne, bezdušne činjenice o kojima ga izveštavaju u medijima i prenose mu ih u knjigama. Žiža je na političkim strankama koje su u igri, dok se Sirijci – poginuli i ranjeni, žrtve, siročad, raseljena lica – svode na brojeve.

Sirijce već godinama muči, ubija, proteruje jedan tiranski režim, te im dugujemo da saznamo njihove priče.

Čujem mu svaki udisaj, a otkucaji mog srca zaglušuju mi bubne opne.

Otkucaji srca mu biju po rebrima, a te vibracije skakuću i meni po koži. Na nekoliko časaka sklapam oči, sladeći se tim osećajem. Čini mi se da nikada neću moći da ga pustim od sebe

Obuhvatam mu lice i njegova podrasla brada bocka mi dlanove, ali to gotovo i da ne osećam od vrtoglavog dejstva koje je njegov poljubac imao na mene. Postojim pod ovim svodom gde vreme nepomično stoji i spira sve moje brige.

Sve osim jedne

Dovoljno je samo nekoliko njegovih reči da se raspletu one loze što mi stiskaju srce