Marija Jovanović

Nije se radilo samo o neospornoj ekonomskoj oskudici, već o sistematskom uništenju javnog morala. To nas je pretvorilo u ružno siromašne, nesolidarne i zle. Ovde je osećaj za dobar ukus diktirao ljudski šljam

umotvorina. Sve srećne porodice nalikuju jedna drugoj, dok je svaka nesrećna na svoj način; otprilike tako glasi. Čudo jedno koliko se ta rečenica bezupitno navodi kao neosporna mudrost, uprkos netačnosti koja bode oči. Ako je istinit prvi deo iskaza, isto bi moralo da važi i za nesrećne porodice. Zašto je, onda, Tolstoj prenebregao notornu iskustvenu činjenicu da su oba stanja za svakog čoveka neponovljiva, jedinstvena kao otisci prstiju? Po mom mišljenju, ovom rečenicom čitaocima je na jezgrovit način saopštio da je sreća, kojoj u životu svi stremimo, kao sirovina za umetničku preradu jednostavno – dosadna. Što stoji. Patnja, neprijatni i raznorazni uvrnuti događaji predstavljaju sočno meso priče u koje se zarivaju zubi znatiželje. Tuđa sreća može izmamiti blagonaklon, setan osmeh ili zavist; prilično praznjikave emocije u poređenju sa katarzičnim efektom tragedije koja nam omogućava da s bezbedne razdaljine saučestvujemo u jadima junaka. Samilost i saosećanje koje tada obilato lučimo ništa nas ne koštaju, a zauzvrat stvaraju u krajnjem ishodu prijatan utisak da smo se kroz empatiju uzvisili. Stoga se mudri autori klone naširokog prikaza sreće. Eventualno se odluče za happy end, po pravilu sklepan navrat-nanos, i slêdeći oproban obrazac iz bajki izostavljaju dalje elaboriranje

Ne znam da li bi me te noći išta moglo uznemiriti, osim činjenice da ćemo se, u neko doba, ma koliko odlagao, ipak rastati, i da će u meni nastati još veća praznina.

Slažem se da našem susretu vredi nazdraviti, rekla je, skoro se nisam ovako lepo s nekim ispričala

ćutke sam je milovao po kosi; trenutak čiste, nepomućene sreće

Isterivanje na čistac nikad mi nije bilo jača strana. Otkad znam za sebe, gutao sam stvari koje bi vodile u dublji sukob. Stvari na koje nisam mogao da utičem. Ili one na koje jesam, ali uz velike unutrašnje lomove

Svako u nekim godinama ima manji ili veći kofer koji tegli sa sobom. Svoj pred drugima ne otvaram, u tuđi ne želim da zavirujem –

Dunjom potpuno svoj, bez ikakvog stida.
Prvi put osećam da nekome stvarno pripadam.

Ponešto se jednostavno ne da ispričati kao što zaslužuje, i o tome je onda bolje ćutati

– Uostalom, ne moram potezati nikakve autoritete. Moj život je prepun događaja kao što je ovaj susret večeras. I pouzdano znam da postoji dublja veza, jer drugog objašnjenja za to nema – rekla je.