Eni Zimerman

Nesvesno određuje kako reagujemo na nešto, zašto osećamo anksioznost, kada odlažemo obaveze, zašto biramo muškarce koji se ružno ponašaju prema nama, zašto nas paranoišu navalentne devojke, zašto ginemo na poslu, zašto ne možemo da spavamo, zašto pružamo podršku prijatelju, zašto trpamo hranu u sebe iako smo siti, zašto verujemo da nas ceo svet mrzi, tačnije zašto bilo šta mislimo, osećamo i radimo.

Pet je ključnih koraka u mom procesu razumevanja osećanja i prevazilaženja patnje:

1. Pokažite interesovanje: prepoznajte problem i to da je on signal neke dublje, ispodpovršinske smetnje, i počnite da razmišljate šta bi ona mogla biti. Kad se ta smetnja prvi put pojavila? Kakva bi njena uloga mogla da bude? Razmislite na koji način se ona manifestuje u vašim odnosima i primetite sve pravilnosti u njenom pojavljivanju.

2. razumite: uđite duboko u svoje ranije iskustvo, postanite svesniji onoga što bi se moglo nalaziti u korenu problema i otkuda to tu.

3. osetite: doživite emocije koje ste držali ispod površine. Svi smo mi vrlo talentovani za izbegavanje stvari s kojima ne želimo da se suočimo, a da toga nismo ni svesni.

4. aktivirajte se: svoju novu svesnost prevedite u akciju i napravite drugačije izbore.

5. ponovite postupak: registrujte povratak ovih obrazaca, pređite prethodne korake, i opet uočite njihov neizbežan povratak (i opet i opet i opet).

pacijent treba da kaže apsolutno sve što mu prolazi kroz glavu. Ako mu se javi neka čudna, neprijatna ili naizgled nepovezana misao, svesrdno ga ohrabrujem da je podeli sa mnom. Isto važi i za vas koji čitate ovu knjigu. Koliko god vam se neka misao, osećanje ili sećanje koji iskrsnu učine sramotni, šašavi, nasumični, želim da ih pustite da se ispolje, da ih prihvatite i da im poklonite pažnju. Čak možete i da ih zabeležite.

Te nasumične misli često stižu iz nesvesnog. To su poruke koje vam šalje deo vašeg ja koga uglavnom niste svesni. Ako obratite pažnju na njih, postaćete svesniji delova svoje ličnosti koji iako su skriveni, verovatno utiču na vaš život mnogo više nego što mislite.

Ljudi me često pitaju: „Kako da se sredim?“, a ja uvek odgovaram: „Tako što ćeš upoznati sebe“. Samospoznaja je prvi korak u pravcu promene. Dokle god ne znamo s čim imamo posla, ne znamo ni kako da pomognemo sebi. Tek kad shvatimo šta i zašto, možemo da preuzmemo odgovornost, da preispitamo ustaljene obrasce postupanja i da počnemo da uvodimo svesne promene.

Stalno imajte na umu da naša ponašanja, običaji i navike imaju svoju svrhu, što znači da ste ih ili usvojili s nekim razlogom ili da su produkt nesvesnih misli koje ste potisnuli, obično još u detinjstvu. To su sve predznaci koji vam pružaju mogućnost da bolje upoznate sebe. Potrebno je da ih pratite i da pokušate da razumete šta se tačno događa ispod površine.

Sve naučene lekcije o tome šta je u našem slučaju bezbedno a šta nije pretvaraju se u ograničavajuća verovanja, koja držimo u nesvesnom i koja nam u odraslom dobu služe kao kompas, iako toga nismo svesni. Možda verujemo da nismo dovoljno dobri pa sabotiramo novu poslovnu priliku. Možda smatramo da ne zaslužujemo ljubav, pa odbijamo ljude koji se lepo ophode prema nama i posvećujemo pažnju onima koji nas ne poštuju. Možda nas plaši kad se drugi ljudi naljute na nas i zato provodimo život ugađajući drugima.

Šta se događa kad potiskujete sadržaje:

• Imate razne probleme sa fizičkim zdravljem, recimo često imate grip ili prehladu.

• Teško se opuštate.

• Osećate se otupelo, umorno i depresivno.

• Mislite da ste prilično opuštena osoba, ali onda hvatate sebe kako padate u vatru i besnite zbog sitnica.

• Imate nisko samopouzdanje.

• Stalno vrtite neke misli po glavi, često ste vrlo anksiozni i niste u stanju da prestanete da se brinete.

• Neprekidno vam nešto odvlači pažnju – televizija, piće, mnogo jela, rad. Mrzite da ostanete sami sa svojim mislima.

• Retko plačete ili se ljutite.

• Patite od neke zavisnosti.

• Stvarate rituale kako biste izbegli osećanja.

• Skloni ste samosabotiranju ili autodestruktivnim ponašanjima.

• Osećate se usamljeno i kad ste sa ljudima, i čini vam se da vas niko istinski ne poznaje.

• Niste prisutni u sadašnjem trenutku, često imate maglu u glavi ili ste odsutni.

Suzbijanje osećanja odnosi ogromnu količinu energije i, posle višegodišnjeg stravičnog naprezanja da ih zadržite dalje od svesti, može izazvati depresiju.

Depresiju ne odlikuje samo umrtvljenost, već i fizička iscrpljenost i slaba motivacija. Dobra ilustracija bila bi da u kolima istovremeno iz sve snage pritiskate i kočnicu i gas. Verovatno nećete stići nikuda, ali ćete svejedno potrošiti ogromnu količinu benzina. Uopšte nismo svesni da potpuno istu stvar radimo kad suzbijamo emocije, od čega smo iscrpljeni, beživotni i neraspoloženi.

Prekretnice su uobičajeno vreme za javljanje anksioznosti, bilo da je posredi završetak studija, odlazak od kuće, promena posla, okončanje romantične veze, razvod, rođenje deteta, odseljavanje odrasle dece; sve što uzdrmava vaš osećaj sigurnosti i unosi neizvesnost u život može da izazove anksioznost.