Amelija Nagoski

Kada se smejemo, kaže neurolog Sofi Skot, mi zapravo koristimo „drevni evolutivni mehanizam koji su sisari razvili kako bi formirali i očuvali društvene veze i regulisali emocije.“10

Za većinu nas, smisao je ono što nas održava na tom dugom teškom putu, bez obzira na to šta nas čeka na njegovom kraju. Smisao se ne pronalazi; smisao se stvara.13

Da biste stvorile smisao, poručuju nam naučna istraživanja, treba da se bavite nečim većim od sebe.14

To „Nešto Veliko“ – poput Boga u kojeg verujete, ili budućnosti o kojoj sanjate – izvor je vašeg smisla.

Tokom Drugog svetskog rata, nepoznati Jevrejin, koji se sakrivao od nacista, noktima je urezao ove reči u zid podruma:30

Verujem u sunce i onda kada ne sija.

Verujem u ljubav i kad je ne osećam.

Verujem u Boga i kada se skriva.