Čarls Dikens

ako ne možeš da postaneš neobičan idući pravim putem, nikad to nećeš postići idući krivim. Zato nikad više nemoj lagati, Pipe, pa ćeš živeti dobro i umreti spokojno

Nemoguće je znati dokle dopire u svetu uticaj ma kog dobrog i čestitog čoveka koji vrši svoju dužnost; ali ko je to osetio, zna kako ga je to dirnulo, i znam sasvim sigurno da je ono malo dobrog, koje se mešalo s mojim šegrtovanjem, dolazilo od prostog i zadovoljnog Džoa, a ne od mene, nemirnog, častoljubivog i nezadovoljnog

što me je odgajila „rukom“

ali svestan sam da je on nosio svoje prilično staro odelo mnogo bolje nego ja moje novo.

Jednom zauvek, nisam je voleo ništa manje zato što sam sve ovo znao, i to me nije ništa više obuzdavalo nego da sam predano verovao da je ona ljudsko savršenstvo.

Jednom rečju, bilo mi je nemoguće odvojiti je, u prošlosti ili sadašnjosti, od najunutrašnjijeg života moga bića.

– Reći ću ti – reče ona istim brzim i strasnim šapatom – šta je prava ljubav. To je slepa odanost, samouniženje koje ne pita, krajnja potčinjenost, poverenje i vera uprkos sebi i uprkos celom svetu, davanje celog srca i duše zlotvoru, kao što sam ja učinila!

Nemoguće mi je potpuno izraziti koliki mi je bol zadala pomisao da je Estela pokazala imalo naklonosti tom gadnom, nezgrapnom i mrzovoljnom zvekanu, koji je tako daleko ispod prosečnog čoveka.

I sada verujem da to treba pripisati nekom čistom žaru velikodušnosti i nesebičnosti moje ljubavi prema njoj što nisam mogao da podnesem pomisao da se ona toliko unizila.

Estela, do poslednjeg časa mog života ostaćeš deo mog bića, deo ono malo dobroga u meni, deo zla.