Čarls Dikens

ako ne možeš da postaneš neobičan idući pravim putem, nikad to nećeš postići idući krivim. Zato nikad više nemoj lagati, Pipe, pa ćeš živeti dobro i umreti spokojno

Nemoguće je znati dokle dopire u svetu uticaj ma kog dobrog i čestitog čoveka koji vrši svoju dužnost; ali ko je to osetio, zna kako ga je to dirnulo, i znam sasvim sigurno da je ono malo dobrog, koje se mešalo s mojim šegrtovanjem, dolazilo od prostog i zadovoljnog Džoa, a ne od mene, nemirnog, častoljubivog i nezadovoljnog

što me je odgajila „rukom“

Nemoguće mi je potpuno izraziti koliki mi je bol zadala pomisao da je Estela pokazala imalo naklonosti tom gadnom, nezgrapnom i mrzovoljnom zvekanu, koji je tako daleko ispod prosečnog čoveka.

I sada verujem da to treba pripisati nekom čistom žaru velikodušnosti i nesebičnosti moje ljubavi prema njoj što nisam mogao da podnesem pomisao da se ona toliko unizila.

Estela, do poslednjeg časa mog života ostaćeš deo mog bića, deo ono malo dobroga u meni, deo zla.

Ceo taj prizor pojavljuje mi se opet u živim bojama tog trenutka, sve do kapljica aprilske kiše koje su blistale u zracima aprilskog sunca na prozorima

često sam razmišljao da malo sveta zna koliko tajnosti postoji kod dece kad su u strahu. Ma koliko nerazložan strah bio, samo ako je strah. Bio sam u samrtnom strahu od mladića koji je nameravao da mi iščupa srce i džigericu; bio sam u samrtnom strahu od svog ispitivača s bukagijom na nozi; bio sam u samrtnom strahu od samog sebe, jer mi je bilo iznuđeno strašno obećanje; nisam imao nade u spasenje pomoću moje svemoćne sestre, koja me je odbijala svakom prilikom; ne smem ni da pomislim šta sam sve u tajnosti svoga straha mogao učiniti da je to traženo od mene.

malom svetu u kojem deca žive, bez obzira na to ko ih podiže, ništa se tako tanano ne zapazi i tako tanano ne oseti kao nepravda.

Jednom rečju, bio sam isuviše plašljiv da učinim ono što sam znao da je pravo, kao što sam bio isuviše plašljiv da izbegnem da učinim ono što sam znao da je pogrešno.