Nekoliko njegovih prethodnika u novom ateizmu pokušalo je da dokaže teoriju o majmunu i pisaćoj mašini, za koju su smatrali da će odigrati ključnu ulogu u ustanovljavanju toga da je svet nastao pukom slučajnošću, umesto bilo kakvim oblikom takozvanog inteligentnog dizajna.
Bila je to prosta, elegantna teorija: ako im se dâ večnost, niz majmuna – ili beskrajan broj majmuna – za tastaturom, kucajući nasumice – pre ili kasnije otkucaće sabrana dela Viljema Šekspira.
Dosada je digao ruke svako ko se ogledao u tom eksperimentu. Kolega jednog od najčuvenijih britanskih ateista, pokojnog profesora Entonija Flua, probao je da ga sprovede i zaključio da je broj subatomskih čestica u svemiru mnogo puta manji od verovatnoće da će majmun otkucati makar šekspirovski sonet, od samo četrnaest stihova. Zaključci Fluovog kolege bili su delom odgovorni za to što se on od ateizma okrenuo veri u Boga kada je reč o inteligentnom dizajnu.
U svojim dvadesetim, u rešenosti da izvrne ruglu predstavu o Tvorcu, Blur je objavio tri knjige – Veliki Bogić, Ko je bio Bogov otac? i Samo radite božju matematiku. Argument – i teorema koju je zastupao – bio je prastar. Izvor mu se mogao naći u Aristotelu, pa preko Bleza Paskala i Džonatana Svifta do Emili Borel i Artura Edingtona, od kojih su svi pokušali da poreklo života objasne pomoću matematike i slučajnosti.
No po Blurovom mišljenju, zbog načina na koji je Entoni Flu – i ostali pre njega – pokušao da ga izvrši ili da ekstrapolira iz njega, dotični ogled je imao kobnu manu.
Promakao im je jedan ključni element.
Dok je sedeo u svojoj kancelariji, sa računarskim algoritmom koji je deset godina usavršavao i koji je tri sedmice – za sada – vežbao majmuna za tastaturom, polako se pomaljao obrazac.
Početak. Ali napredak. Da, nesumnjiv napredak! Od šest majmuna u šest kaveza u staklenoj bašti nekada velelepne kuće u kojoj je Blur živeo sa svojom suprugom, Boris se isticao kao zvezda.
Marš od hiljadu kilometara. Kao što reče Lao Ce: „Putovanje od hiljadu kilometara počinje prvim korakom.“