Karolin Bernard

Slobodna da živim onako kako sama odlučim.

„Ako ne možeš da mi budeš veran, hoću bar da mi budeš odan!“, zahtevala je.

Nikada neću zaboraviti tvoje prisustvo, ti si me podigao kada sam bila slomljena i ponovo učinio celom

Frida je duboko udahnula i izdahnula. Najzad je znala šta treba da radi. Osećala se jako. Nezavisno. Slobodno. Sve ću uspeti sama, pomislila je. Nisam više Dijegova muza. Nisam više Frida Rivera. Ja sam Frida. Frida Kalo

Hoćeš samo da me se oslobodiš, da bi mogao nesmetano da švrljaš.“ U trenutku kada je to rekla osetila je, na sopstveno čuđenje, da je ta pomisao ne uznemirava naročito. Ne onako kao ranije. Jer je sad dobila nešto mnogo važnije. A svojom nesigurnošću moći će da ovlada. Bio je to njen san i neće dopustiti da joj iko to oduzme

Čovek uvek mora da dobije svoje, makar i samo da se oklizne o koru od banane

Pa on je ipak moj muž, pomislila je, da bi se odmah zatim ispravila. Ne, nije. Dijego ne pripada nikome, a istovremeno pripada svima. Zato je toliko teško živeti s njim.

ženu koju je sama stvorila

Ali nije li sve u tome da u vremenu koje mi je preostalo uživam i da ga proživim tako da ima smisla?

Umočila je kičicu u boju, tamnocrvenu, kojom je htela da naslika cvetove pasiflore.