Džonatan Hajt

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

Pomaganje ljudima da pronađu sreću i smisao upravo je cilj nove oblasti pozitivne psihologije

Ali u svemu ostalom, dve hemisfere su specijalizovane za različite zadatke. Leva hemisfera je specijalizovana za obradu jezika i analitičke zadatke. U vizuelnim zadacima bolje zapaža pojedinosti. Desna hemisfera je bolja u obradi obrazaca u prostoru, uključujući i taj izuzetno važan obrazac, lice.

To otkriće, da su ljudi spremni da fabrikuju razloge koji će objasniti njihovo ponašanje, naziva se „konfabulacija“. Konfabulacija je toliko česta u radu sa pacijentima podeljenog mozga i drugim ljudima koji pate od moždanih oštećenja da Gazaniga jezičke centre na levoj strani mozga pominje kao modul za tumačenje, čiji je posao da neprestano komentariše ono što sopstvo trenutno radi, iako modul za tumačenje nema pristup stvarnim uzrocima ili motivima za to kako se sopstvo ponaša. Na primer, ako se reč „hodaj“ prikaže desnoj hemisferi, pacijent može da ustane i udalji se. Na pitanje zbog čega ustaje, on može reći: „Idem da uzmem koka-kolu.“ Modul za tumačenje dobro ume da izmišlja objašnjenja, ali pritom ne zna da je to učinio.

Prednji mozak najranijih sisara razvio je novu spoljnu ljušturu koja je obuhvatala hipotalamus (specijalizovan za koordinisanje osnovnih poriva i motivacija), hipokampus (specijalizovan za pamćenje) i amigdalu (specijalizovanu za emocionalno učenje i reagovanje). Te strukture se ponekad pominju kao limbički sistem (od latinske reči limbus, „granica“ ili „margina“) zato što se obmotavaju oko ostatka mozga i formiraju granicu.

Mozak je započeo sa samo tri sobe, ili grudve neurona: zadnjim mozgom (povezanim sa kičmenim stubom), srednjim mozgom i prednjim mozgom (povezanim sa čulnim organima na prednjem delu životinje).

Taj neokorteks (latinski za „novi prekrivač“) jeste siva materija karakteristična za ljudski mozak. Prednji deo neokorteksa posebno je zanimljiv, jer neki njegovi delovi kao da nisu posvećeni konkretnim zadacima (poput pomeranja prsta ili proizvođenja zvuka). Umesto toga, oni su tu za stvaranje novih veza i angažovanje u razmišljanju, planiranju i donošenju odluka – mentalnim procesima koji mogu da oslobode organizam od reagovanja samo na neposrednu situaciju.

kada ljudi pretrpe oštećenje frontalnog korteksa, ponekad pokazuju jačanje seksualnog i agresivnog ponašanja zato što frontalni korteks igra važnu ulogu u suzbijanju ili kočenju bihevioralnih impulsa.

frontalni korteks je omogućio veliku ekspanziju emocionalnosti kod ljudi. Donja trećina prefrontalnog korteksa naziva se orbitofrontalnim korteksom zato što je on deo mozga odmah iznad očiju (orbit je latinski termin za očnu duplju).

16 Orbitofrontalni korteks igra centralnu ulogu kada procenjujete mogućnosti nagrade i kazne u nekoj situaciji; neuroni u ovom delu korteksa opaljuju neobuzdano kada postoji neposredna mogućnost zadovoljstva ili bola, gubitka ili dobitka.