Antonije Ranđelović

Na svakog od nas čekaju stepenice za raj ili autoput za pakao. Bog radi na tome, nije tvoje da sudiš.

Pa, zar vera nije jedna jedina, zar ne postoji samo jedna istina? Ko je sebi uzeo za pravo da određuje čija je vera ispravna, a čija neispravna? Stari narodi su živeli u sadejstvu sa prirodom. Klanjali su se i prinosili žrtve prirodnim pojavama kojih su se plašili i koje nisu razumeli, ali su ih poštovali. A onda su se pojavili „civilizovani“ narodi koji su ih na silu pokrštavali i tamanili ako ne prihvate njihovog Boga. Uz to su im otimali teritorije i prirodna bogatstva. E, to je njihova prava vera... vera u moć, zlato i novac. Koliko je krvi proliveno i koliko će još biti proliveno, koliko života će još biti ugašeno u ime i za ime Boga? Pitam te koja to religija propoveda ubijanje i mučenje, pljačku? Nijedna. Šta onda nije u redu sa organizovanim religijama? Sve propovedaju skromnost i umerenost i protive se pohlepi za materijalnim stvarima, a u stvarnosti veliki broj „Božjih izaslanika“ živi u pravim palatama i u blagostanju, dok im sledbenici gladuju i umiru od banalnih boleština. Propovedaju Božje zapovesti, a sami ih krše i gaze. U njihovim krugovima ima prevara, pljački, zlostavljanja, pedofilije, pa čak i ubistava.

Zbog toga su ga prozvali Šejtan, što na turskom znači đavo.

„Mora dve da se popiju, na dve noge si doš’o“, uz osmeh reče Žika i zaključi tu tačku dnevnog reda.

Pozornici Mirko i Slavko, slika i prilika Don Kihota i Sanča Panse. Jedan visok, mršav sa uniformom koja visi na njemu, a drugi mali, debeo kome uniforma samo što ne popuca po šavovima.

Tesla je jednom rekao da je neznanje sila trenja koja najviše usporava ljudski napredak, a Buda da je neznanje najveće zlo u svetu. Kada nemam s kim da razgovaram ja pustim budale da pričaju. Sa budalama ne vredi da se raspravljaš, jer si unapred osuđen na poraz. Budala ne zna kada je dosta, kada treba da stane.

„Za mene verovanje u Boga nije verovanje u kult ličnosti. Za mene je Bog oličenje Univerzuma, Majke Prirode. Verujem u prirodni poredak kao uređen sistem i da se ništa ne događa bez razloga. Verujem u sudbinu. Verujem u tradiciju, verujem u porodicu. Verujem u simbiozu ljudi, životinja i biljaka. Verujem u čist vazduh i bistru vodu. To je moja vera.“

„Kažu da Bog uzima dobre ljude da mu prave društvo, a takvih je sve manje. Pitam se koliko bi u današnje vreme sveća izgorelo Diogenu dok bi našao čoveka? Ljudi su izgubili osećanja, zaboravili na humanost, toleranciju, poštenje, čast, odanost, solidarnost...“

Đorđe se klatio u sedlu posmatrajući sa setom neobrađena polja zarasla u travu koja se povijala na vetru podsećajući na morske talase. Bila je prošarana crvenim bulkama kao vedro noćno nebo zvezdama.

Kako objasniti snove? Kažu, sanjaš ono što ti se dogodilo ili ono o čemu si razmišljao. Ali, kako objasniti događaje, mesta i ljude koje nikada nisi doživeo, posetio ili poznavao? Ili ipak jesi u nekom prošlom životu. Zašto neke snove pamtimo i pokušavamo da protumačimo, a nekih se ne sećamo čim otvorimo oči? Svesni smo da smo nešto sanjali, ali šta? Ko to pritiska tastere enter i delete u našem mozgu? Da nije neki Veliki brat odozgo? Da li su nam odluke za koje verujemo da ih donosimo svesno, ipak nametnute? Da li smo mi samo figure na nekoj tabli za igru, deo neke animacije ili hologram?