Lindzi Gibson

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Nesinhronizovani sa iskustvom svog deteta, ne prilagođavaju se njihovim potrebama; naprotiv, oni guraju svoje dete prema onome što sami misle da bi ono trebalo da radi. Rezultat toga je da deca motivisanih roditelja uvek osećaju da bi trebalo da rade više, ili da rade nešto drugo u odnosu na ono što već rade.

Motivisanost uvek usmerava njihovu pažnju na obavljanje zadataka. Dok su emocionalni roditelji očigledni u svojoj nezrelosti, motivisani roditelji izgledaju toliko investirano u uspeh svog deteta da je njihov egocentrizam teško uočiti. Većinu vremena kod njih ne biste primetili ništa nezdravo. Međutim, njihova deca mogu imati problema sa inicijativom ili samokontrolom. Paradoks je u tome što ti, vrlo posvećeni i vredni roditelji, često dovedu do toga da njihova deca postanu demotivisana, čak i depresivna.

Njihov preterani fokus na sebe manifestuje se kao ubeđenje da znaju šta je „dobro” za druge.

Oni ne sumnjaju u sebe na svesnom nivou; preferiraju da se prave kao da je sve već uređeno, kao i da već imaju odgovore. Umesto da prihvate jedinstvena interesovanja svoje dece, kao i njihove životne puteve, oni selektivno hvale i forsiraju ono što sami žele da vide. Njihovo često mešanje u život svoje dece je postalo legendarno. Osim toga, njihova briga da li će da učine dovoljno zapravo je njihov pokretački motor. Ciljevi imaju prednost nad osećanjima drugih, pa čak i sopstvene dece.

Bilo da to rade s namerom ili bez nje, motivisani roditelji nameću deci osećaj da su stalno pod procenom.

Čini se da hladni roditelji imaju zid oko sebe. Ne žele da provode vreme sa svojom decom, i čini se da su najsrećniji kada ih drugi puste na miru, da mogu da rade šta žele. Njihova deca imaju osećaj da bi roditelj bio sasvim dobro kada oni ne bi postojali.

Ako forsirate njihov odgo­vor, postaće ljuti, možda i nasilni. Sposobni su i za kaznu u vidu fizičkih nasrtaja.

Kako s vremenom dospevamo u odraslo doba, mi potajno očekujemo da naši najbliži odnosi ispune naše isceljujuće fantazije. Podsvesna očekivanja od drugih ljudi dolaze direktno iz ovog sveta fantazije iz detinjstva. Verujemo da ćemo, ako budemo uporni dovoljno dugo, na kraju navesti ljude da se promene.

Uspešno bračno savetovanje često podrazumeva razotkrivanje činjenice da isceljujuće fantazije ljudi imaju za cilj da pokušaju da primoraju njihove partnere da im pruže srećno detinjstvo koje su oduvek priželjkivali.

Bilo da ste osoba koja internalizuje ili eksternalizuje, ako ste propustili da oslušnete svoje najdublje potrebe, vaš pravi self će iskoristiti emocionalne simptome da vas probudi kako biste mogli da počnete da brinete o sebi. Vaš pravi self želi da postignete životni mir živeći u skladu sa stvarnošću. Trik je u tome da prepoznate znakove nemira, jer u tome leži spas.