Dušan Miklja

Nije, naravno, bilo ništa neobično da se dela čak i čuvenih majstora nađu u birtijama jer su ih slikari zalagali za piće. Mada se zbog toga za flamanske kafedžije može reći da su bili prvi galeristi i kolekcionari

Svi oni koji leti, razdražljivi i znojavi, hrle na jug, ne znaju kakvo je zadovoljstvo putovati na sever.

Postoje ratovi sudbonosni i neminovni, kao i oni nasleđeni i nametnuti

Razliku među njima najbolje je izrazio kenijski ministar inostranih poslova Vajaki. „Kada je reč o oslobađanju afričkih teritorija pod manjinskom vlašću – svi smo mi ekstremisti“, izjavio je on na prijemu u britanskoj ambasadi u Najrobiju. „Takva izjava“, vajkao se kasnije domaćin, „priliči nekom radikalnom državniku ali ne i ministru zemlje koju u svemu ocenjujemo umerenom.“

Ostali međuafrički sukobi, čak i kada po obimu i žrtvama nisu bezazleni, imaju samo privremeni karakter. A svima im je u korenu kolonijalno nasleđe

Vreme osvajanja „crnog kontinenta“ portugalske istorijske hronike opisuju kao seculo maravilhose (port.: čudesan vek). Za Lisabon svakako. Ali za narod osvojenih krajeva to je doba najcrnjeg ropstva. Ovo valja bukvalno shvatiti jer su u prva tri veka kolonijalnog prisustva u Angoli „četiri petine portugalskog izvoza činili robovi“. Računa se da su od 1580. do 1836 – kada je vlada u Lisabonu zabranila ropstvo – Portugalci iz svojih kolonija izvezli četiri miliona robova. Od ovog broja samo iz Angole tri miliona. Iz Afrike je ukupno izvezeno najmanje trideset miliona robova

Portugalci jedno vreme u trgovini robljem imaju gotovo monopol. Kasnije dobijaju opasne rivale u Holanđanima, Englezima i Francuzima. Uprkos kasnom „ulasku u posao“ Britanci su do kraja osamnaestog veka sve nadmašili transportujući svojim brodovima polovinu od ukupnog broja robova koji su prešli Atlantik

Iskušenju nisu odoleli čak ni jezuiti ni drugi katolički misionari koji su troškove svoje „hrišćanske misije“ često pokrivali trgovinom robljem

Poznati škotski istraživač i misionar doktor Livingston, koji je prokrstario Afrikom od jednog do drugog okeana, ostavio je zabelešku o ponašanju kolonizatora: „Nijedan domorodac“, piše on, „nije naučen da čita i piše, nijedna vrsta zanata nije razvijena, nikakvo ljudsko znanje nije preneseno. Protivno Hristovim zapovestima aktivnost osvajača svodi se na trgovinu robljem“

Među najmljenim radnicima smrtnost dostiže četrdeset procenata. Na neki način stanje je gore nego u vreme klasičnog ropstva. U doba ropstva domoroci su kupovani kao marva. Njihovim vlasnicima je stalo do toga da ih drže u dobrom stanju – kao na primer konje ili volove. Na plantažama domorodac nije kupljen već najmljen od države. Poslodavac se malo brine o tome da li će radnik oboleti ili čak umreti, jer u tom slučaju jednostavno preuzima druge.“