Dino Bucati

Zbog Tatara su podigli zidine Tvrđave, troše ovde veliki deo života, zbog Tatara stražari danonoćno koračaju kao automati.

jer Mati nije sposoban za neposredne prekore, na kraju pobeli od besa i ostane bez reči; više voli mnogo teže oružje, istragu, s flegmatičnim saslušanjima, pisanim dokumentima, koji uspevaju da monstruozno preuveličaju i najmanje propuste i gotovo uvek se završavaju svojskim kaznama.

Tajanstveni konj je nestao.

Tronk ga je u tom trenutku mrzeo. „Ma da, naravno, kaži glasno da si oduševljen“, mislio je, „a što je Lazari mrtav, šta te briga? Čestitaj svom Mavru, svečano ga pohvali!“

Kad se svetlost pojačala, na beloj pozadini pustinje jasno se ocrtala četa ljudi koja je napredovala.

Šta čekaš, gospodine pukovniče?

Vreme Tatara je prošlo, oni su samo davnašnja legenda.

sve potpuno zastarelo, sem srca u vojnikâ.

Nasuprot njima, pukovnik je čekao. Dok ga lepa prikaza ne dotakne rukom, on se neće pokrenuti, iz sujeverja.

s molbom da ne budu prevareni.