Petar Denčev

Shvatio sam da njegov poklon nema smisla. Dugo sam ga optuživao što me nije prodao, kad ono – poklonio me. Sigurno je planirao sličan poklon za onaj komad mesa koji se juče pojavio – da, poklon-dan u kome komad mesa neće biti prodat, već suprotno – biće poklonjena samoća jednom čoveku koji je rođen da bi bio prodat, da bi bio raskomadan, kako bi poklonio život nekome drugome – negde u onom trenutku u kom shvatiš da si dobio srce od bića koje je rođeno samo da bi bilo poklonjeno

Vrlo je važno da prisvajate gradove u paketu s celokupnim njihovim šarmom. U suprotnom vam predstoji mučna bitka, iz koje ćete teško izaći kao pobednici.

Kada upoznate grad, on postaje vaš prijatelj, nikad vam ne protivureči, skoro da je u skladu s vama.

predstoji mučna bitka, iz koje ćete teško izaći kao pobednici.

Od tog trenutka Atina je postala moj grad. Nisam naučio kako da se branim od njenih udaraca, ni kako da udišem sagorele gasove automobila, niti je moje prisustvo ubrzalo izgradnju metroa. Ja za grad nisam postojao. Jednostavno je počeo da bude moj. Vrlo je važno da prisvajate gradove u paketu s celokupnim njihovim šarmom. U suprotnom vam

Ulice su neprijateljske, nestalo je one romantike u hodanju gradom s cigaretom u ruci, ulične sijalice počele su da sijaju žućkastim sjajem.

Svaki grad u kom sam boravio nanosi mi nostalgične udarce. Opet, svaki grad u kom nisam bio podseća me na oca i njegove reči: „Eh, kako je lepo. Baš bih želeo da putujem tamo.”

Četrdeseta godina života, a još uvek osećam tu snobovsku žeđ prema velikim gradovima.

Zaista u ovoj zemlji nema lošeg vina. Ali loših navika ima sigurno. Ali gde ih to nema?

Bilo mu je potrebno da živi mirno, kako bi mirno umro.

Sam je odabrao da se ne menja, jer je promena podrazumevala napor, a napor je ipak nešto nedostižno.