Maja Anastasijević

Šta sam bio? Ne, šta sam? Šta sam u stvari? Uvreda na dve noge, po kojoj se ne vidi da je uvreda

Neko je tuberkulozan, neko je Jevrejin, a najveći baksuzi su i jedno i drugo

Ali nisam! Odbacio sam naviku da razbijam glavu oko toga šta bi bilo kad bi bilo. Dovoljno mi je ono što jeste

ostanete zdravi i čitavi. Ko nastrada, uvek je kriv. Ko umakne, u pravu je. Hoću da budem u pravu

Berlin–Dortmund.

Dortmund–Ahen.

Ahen–Dortmund.

I tako će se možda nastaviti unedogled. Ja sam sada putnik, putnik, koji neprekidno putuje.

Ma, ja sam se već ionako iselio.

Emigrirao sam u Nemačku carsku železnicu.

Više nisam u Nemačkoj

ko preterano pažljivo sluša, lako može da čuje pogrešno

poslovni ljudi i ostali očevici prenosili su informacije direktno u svoje domovine. Svi su bili užasnuti, ali to nije, kao što bi se možda očekivalo, doprinelo da svet postane spremniji da pomogne, te omogući ulazak većem broju Jevreja. Desilo se upravo suprotno.

Ovde vreme nije konopac sa dva kraja. Ovde vreme više nije odsečeno od spoljnog sveta. Ovde ne postoje dve vremenske ravni. Ovde ne postoje dva sveta. Dok smo ovde, Zemlja se okreće.

Ne predočavamo ono što je prošlo. Prošlost je davno umrla.

Vratićete se svakodnevnom životu. Otići ćete u različitim pravcima. Ako ostanete zajedno, bićete društvo iz pozorišta. Sešćete u kafane. Pomislićete na sutrašnji dan. Malo-pomalo vratićete se u stvarnost. Opet ćete moći da kažete da je stvarnost surova. Otreznićete se. Opet ćete voditi sebi svojstven život. Više nećete biti celina. Otići ćete sa j e d n o g mesta na različita mesta.

Ali prethodno ćemo Vas još psovati.