Dajana Čejmberlen

„Kako ćemo bez nje?“, reče on.

„Najbolje da Bea i ti prestanete s bebama, eto kako.“

Džejms se iscerio. Izrastao je u zgodnog i lepog muškarca, sa onom vrstom osmeha koja izaziva da mu se takođe osmehneš. „Prekasno“, reče.

Noel se podbočila i zagledala u njega. „Opet? Šta ćete s toliko dece?“

Džejms sleže ramenima. „Volećemo ih“, odgovorio je.

Ljudi imaju pravo na svoje izbore, Noel, kazala joj je majka kad je Noel poslednji put kritikovala Beu što je ponovo trudna.

„S njom mogu imati život kakav želim.“ Izgledao je zadubljeno u misli. „Normalan, sređen porodični život.“

Osetila je slab ubod bola. „A ja šta sam?“ Nasmešila se. „Nakaza?“

Sem se nasmejao. „Ti si drugačija, Noel. Divno drugačija. Ti nikada nećeš želeti veliku kuću sa belom tarabicom, dvoje dece i psa.“