Nikola dʼEstjen dʼOrves

Ništa nije kao prijateljstvo iz studentskih dana. Ono izmiče ljubomori, ljutnji i ranama koje s godinama nastaju. Uprkos vremenu, ono čuva svežinu kakvu nikada nemaju susreti koji nastaju kasnije tokom života.

U dubini duše zna da sve to radi samo za nju. Postoji neko iza tog zanosa, ponovo nađena mladost. Međutim, dobro pazi da je ne pomene. Recimo da je to njegova muza, njegovo nadahnuće. Sve ostalo su uspomene, mladalačka greška.

Ljubav se teško da razumeti. Kada se odene u rutinu, gubi privlačnost. Ali nije li to svojstveno svim zajednicama koje traju? Ne može čoveku srce uvek zaigrati, čula ostati večno budna, želja vatrena.

on mora dotaći dno strepnje i sumnje da bi se uzdigao do dobre ideje.

Niko neće slomiti srce sopstvenom detetu a da ne zadrhti.

Ali Adrijen je navikla da na svojim usamljeničkim tumaranjima sreće čudne osobe.

Njegova ljubav je od sada znak koji je zanavek posađen u tlo Pariza