Mikhail Bulgakov

iako ovaj za teatar i nije bio vezan ničim osim ljubavlju prema poklonjenim kartama.

Deo sam one sile koja večito stremi zlu, a večito tvori dobro

Kantov dokaz – delikatno se osmehnuvši, ne složi se obrazovani urednik – takođe nije ubedljiv. I nije zalud Šiler govorio da Kantovo rasuđivanje na tu temu može da zadovolji samo robove, a Štraus se tom dokazu jednostavno smejao.

Toga Kanta bi trebalo, pa još za takve dokaze, strpati u Solovke barem na tri godine! – potpuno neočekivano izvali Ivan Nikolajevič.

da bi se upravljalo, mora se nekako imati precizan plan za određeno, makar koliko-toliko pristojno vreme.

zamislite da ste vi, na primer, počeli da upravljate, da raspolažete i drugima i sobom, uopšte, da tako kažemo, da ste postali popularni, i odjednom… dobijete… tja… tja… sarkom pluća… – Tu se stranac slatko nasmešio, kao da mu je misao o sarkomu pluća pričinila zadovoljstvo – da, sarkom… – žmirkajući kao mačak, ponovi on tu zvučnu reč – i eto, vašem upravljanju tu je kraj! Ničija sudbina, osim vaše, više vas ne zanima.

Da, čovek je smrtan, ali nije u tome sva nevolja. Loše je to što je on ponekad iznenada smrtan, eto u tome je trik!

uopšte, počinjem da se bojim da će ta zbrka potrajati još dugo. I sve zbog toga što on netačno zapisuje moje reči.

– Pa makar i u svoj život – odvrati prokurator – taman je i pravi trenutak da se zakuneš u njega, pošto ti visi o koncu, to da znaš.
– Ne misliš li da si ga ti o taj konac privezao i obesio, hegemone? – upita zatvorenik. – Ako je tako, jako se varaš.

složićeš se da končić može preseći zasigurno samo onaj ko je i privezao život o njega.