Hari poruči još jednu koka-kolu.
„Što si tako oslabio?“, upitala je.
„Od plesni.“
„Molim?“
„Navodno me ona proždire. Jede mi mozak, oči, pluća, koncentraciju. Isisava boje i sećanja. Buđ raste nauštrb mene. Polako postajemo jedno.“
„O čemu ti to?“, prekinula ga je s gadljivim izrazom lica, ali joj je u očima igrao osmeh. Volela je da ga sluša čak i kada je lupetao najveće gluposti. Ispričao joj je o pošasti u svom stanu.