Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

razmišljanja dubina zla ne može iskazati.

Razumeti, znači i opravdati – usprotivio se opštem tonu razgovora jedan glas. – To su reči jednog velikog pisca koji je iskusio ogromne razmere zla i zločina. I koji je rekao da bi trebalo izmisliti novi jezik kada se razgovara o zlu, jer se ovim našim načinom govora i

Na neki način bio sam izdvojen iz života, ali istovremeno ispunjen životom opisanim u knjigama, za koji sam počeo da verujem da je jedini istinit i pravi.

Nije. Voleli su te. Sve drugo je možda bila laž, ali to nije.

Sve je sa svime povezano i svaki naš pokret, svaki postupak izvan onoga što je uobičajeno i dozvoljeno, dovodi do neočekivanih poremećaja, često i kataklizmi

Postoji bezbroj načina da se postigne zaborav. Na policama poređanim duž zida su razne vrste tableta sa svojim latinskim nazivima, sveže i presovane biljke koje donose zaborav ako se pravilno upotrebe, raznobojna svetla koja utiču na moždane vijuge uklanjajući sve tragove sećanja i pamćenja. Brisanje je jednostavno, a postizanje zaborava potpuno, garantovano.

Stajao je sam pred sopstvenom slikom bespomoćnosti