SEOBE

Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било.

Пре две недеље, плачући, била је дошла за њим и на обалу Дунава да са њим проведе и последњу ноћ, пред полазак. Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега. Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши.

Псовао је њене загрљаје и пољупце. Била му је досадила.

маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека,

Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду.

Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа.

Све припада оном ко се нађе у

близини, а не оном ко се скита као Циганин. Онај који је издржао

помор стоке, кад су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност

и неће отићи, а које видео њега Аранђела Исаковича да је, и иначе, оком тренуо кад му потонуше лађе, или кад му опљачкаше крда

у запари летње ноћи пред

Штрасбургом, осетив да је преварен, понижен, а да беше рођен за

нешто чисто, светло, ванредно и непролазно, као ти комади неба, што сребрни и плави лебде сву ноћ, испод сјајних сазвежђа, над крововима вароши, травама, брдима и рекама, дуж којих су трепериле логорске ватре војске, коју је, као тиха, летна киша, засипала месечина.

Тако да му се све што је

досад чинио, не чини лудо и узалудно, а будућност да му буде схва-тљива и у њој да се ово празно, грозно чекање на мир једнако не продужава

Празно је дакле било, пред њим, за навек, и узалудно, за њим, све што беше прошло. Ништа није постигао, ни у овом рату, као ни остали