Са пашњака до научењака

Лагранж, француски Њутн

Користим се овом приликом да забележим чињеницу која се признаје и цени: да сте ви за време светског рата као представник пододбора за ваздухопловни саобраћај, примили на себе да створите средства за општење међу аеропланима док су они у лету, и да сте помоћу опита вршених и вођених у вашој сопственој лабораторији успели да учините један врло значајан прилог развићу једног од великих чуда нашег столећа, радиотелефона.

Непрекидан рад без одмора доводи до потпуне исцрпљености код људи слабе животне енергије. Код снажне и здраве личности такав рад изазива повећање напетости под чијим утицајем најјаче и најжилавије особе могу бити сломљене.

Неки Американац упитао је једном неког свог иријатеља, професора са Магдален колеџа из Оксфорда, колико би времена требало да се у Америци створи сличан колеџ.

- Не знам - одговорио му је тај професор - али знам да је нама за то требало две стотине година

Максвел је веома често и са много поштовања, помињао имена Лапласа, Лагранжа и Ампера, па сам се осећао постиђен због свог непознавања француског језика.

Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо. Када нас је угледала, брзо је принела марамицу очима а моја сестра рече: ”Мајка плаче!” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи

Верна српским обичајима моја мајка се обратила гробу као да ме је довела живом оцу.

- Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети.

у којима поричете божанска права круне, а истичете природна права народа

Устао сам рано, веслао до Штансштата, пешачио до Енгелберга и успео се до свратишта y 11 часова увече. На врх Титлиса успео сам се идућег јутра при изласку сунца и угледао лепоту Урна, Швица и Унтервалдена, онакву како ми је описао мој енглески пријатељ.

православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији. Ниједна музика нема такав утицај на наша срца као звук људског гласа.