Iznenada jednog leta

Brak je kockanje. I do sada nije videla ništa što bi je nagnalo da poželi da stavi novac na sto i zavrti taj veliki stari rulet.

O, bože. – Od leta nakon srednje škole. I zaista, još uvek ne razumem zašto je to važno za... bilo šta.

Ipak, ima dobro dupe.

I široka ramena. Vitke bokove. Samouveren hod koji podstiče žene na razmišljanje o...

Zgodan tip iz bara u kojem je bila prošlog petka, onaj o kojem je Rejčel izmislila priču, onaj s kojim je Viktorija razmenjivala poglede dok pored njega nije sela kratko ošišana plavokosa.

Zatim je pogledala gore dok se lift spuštao. Usne su joj drhtale.

Dovraga.

Stomak joj se okretao. Prekrivši usta, čim su se vrata lifta otvorila, izjurila je napolje i otvorila ulazna vrata, gurnuvši ih. Otrčala je pravo u uličicu iza zgrade i nasuvo povratila pridržavajući se jednom rukom za zid od cigli.

je jaku potrebu da zaštiti ljude do kojih mu je stalo – i baš to, a ne njegove oči, niti neverovatno telo, pa čak ni njegov opasan razuzdani šarm, najviše ju je privlačilo.

Videti njenu nežniju stranu, tako otvorenu i ranjivu, jednostavno... probudilo je nešto u njemu.

da je to tako jednostavno, verovatno bi se već dogodilo.

Na trenutak je zastala, a usta su joj postala pomalo suva dok su joj oči gutale glatke pločice njegovih mišićavih, širokih grudi i stomaka, snažne, žilama prošarane mišiće ruku i liniju tamnih malja koja mu je nestajala u farmerkama.

Samo razmišljam kako je sve moglo da bude drugačije da ona plavokosa nije sela pored mene one večeri u baru Vajolet aur. Baš kada si ti pogledala.