„Ti si meni nedostajala svakoga sata. A znaš li šta je bilo najgore od svega? To me je uhvatilo potpuno nespremnog. Zatekao bih sebe kako idem da te nađem, ni iz kakvog naročitog razloga, čisto iz navike, zato što sam video nešto što sam poželeo da ti prepričam, ili zato što sam želeo da ti čujem glas. A onda bih shvatio da više nisi tu, i svaki put, ali svaki put bez izuzetka, osetio bih se kao da mi je neko izbio sav vazduh iz pluća. Rizikovao sam život za tebe. Prepešačio sam pola Ravkije zbog tebe, i sve bih to uradio ponovo, i ponovo, i ponovo, samo da budem s tobom, da gladujem s tobom i smrzavam se s tobom, i da te svakog dana slušam kako kukaš na tvrdi sir. I zato nemoj da mi govoriš da ne pripadamo jedno drugom“, rekao je sa žestinom u glasu. Bio mi je vrlo blizu sada, srce mi je iznenada zabubnjalo u grudima. „Zao mi je što mi je trebalo toliko dugo da te primetim, Alina. Ali sada te vidim.“