Ovu knjigu sam napisao tokom 2010. godine. Ona predstavlja zbirku od četiri novele pod naslovom “Kako upokojiti Drainca”. Za razliku od prethodnih, ova knjiga je izazvala buru protesta protiv mene u Toplici. Razlog je bio taj što sam se bavio stvarnim događajima i živim ljudima koji su bili njihovi akteri. Ovi napadi su počeli već od objavljivanja moje hronike “Crveni i crni” u listu Tabloid, 2007–2008. godine. Posle blačkog publiciste, koji je napao “Crne dane Rake Drainca”, javio se udbaš iz Prokuplja, koji je napao lično mene. Čovek se zove Slobodan Stojanović, a knjiga “Poslednji dani kentaura”. U tom poslu su mu obilno pomagali profesor iz Blaca i lekar iz Prokuplja. Za razliku od publiciste, koji je išao ad rem, udbaš je išao lično na autora, dakle ad hominem. Taj pamflet je u stvari moj policijski dosije, koji je udbaš pravio o meni svih godina mog bavljenja književnim radom. (Jedino je zamenio ime, ali tako da ne može biti dvojbe o kome se radi.) Razlog zbog kojeg je nastala ta knjiga nalazi se u činjenici da sam branio pesnika Daneta Stojiljkovića, koga je taj isti udbaš pretukao u prostorijama Državne bezbednosti u Prokuplju. U prvoj noveli iz zbirke, “Svinjarska farma”, odgovorio sam na ove napade teorijskom novelom o pamfletu uopšte. U književnoj radionici na niškom Filozofskom fakultetu dva profesora i tri studenta, na času književne anatomije, raspravljaju o pamfletu kao dnu književnog stvaralaštva, sa osvrtom na pomenute knjige. Druga novela iz zbirke, “Filozofija palanke”, odnosi se na jedno suđenje u Prokuplju, koje je potreslo Palanku u planinini (Anđelija Lazarević). Tu se spore i sude dva paraknjiževnika, izvesni Tomi i izvesni Tim, onako kako su se sorili Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič u Gogoljevoj pripoveci, odnosno učitelj Grujica i pop Vujica u Glišićevoj, ili pop Spira i pop Ćira u Sremčevoj noveli (romanu). Naime, Tomi je sakupio i objavio anegdote o prokupačkim boemima i lažovima, a Tim to prepisao i umetnuo u svoje sočinjenije. Ova prokupačka farsa pružila mi je mogućnost da teorijski raspravljam o prirodi plagijata (poznati spor Danilo Kiš – Dragan Jeremić). Proces u Prokuplju je izgubio Tim i isplatio Tomiju priličnu sumu za duševni bol kroz koji je ovaj prošao kad je saznao da ga je Tim prepisao. U trećoj noveli, “Profesorov kod”, bavim se problemom ljudskih prava. Novela je napisana u formi tri profesorska predavanja: o seči knezova u pesmi Filipa Višnjića «Početak bune protiv dahija”; o čistkama u komunističkom pokretu u knjizi Živojina Pavlovića “Bilans sovjetskog termidora”; i o partijskim smenama u ustanovama kulture u Prokuplju (u Narodnom muzeju Toplice i u Biblioteci Rade Drainac)
Konačno, četvrta novela, “Kako upokojiti Drainca”, koja je zbirci pozajmila naslov, tretira odnos Toplice prema svom najvećem pesniku. Zaključak je da je Drainac danas suvišan uToplici.