Poslednja želja

Ljudi – Geralt okrenu glavu – vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim. Kad piju do besvesti, varaju, kradu, tuku žene, more glađu starce, udaraju sekirom lisice uhvaćene u klopku ili strelama probadaju poslednjeg na svetu jednoroga, vole da misle kako je od njih ipak užasnija Mora koja pred zoru dolazi u kolibu. Tako im je lakše na srcu. I lakše da žive.

Ali ako imam da biram između jednog zla i drugog, onda više volim da uopšte ne izaberem.

Daćeš mi ono što već poseduješ, a o čemu ne znaš. Za šest godina vratiću se u Cintru i proveriću da li mi je sudbina bila naklonjena.

Ljudi – Geralt okrenu glavu – vole da izmišljaju čudovišta i užase. Sami se sebi onda čine manje užasnim.

– Zlo je zlo, Stregobore – ozbiljno je rekao veštac, ustajući. – Manje, veće, srednje, sve je jedno, proporcije su uslovne, a granice se brišu. Nisam sveti pustinjak, u životu nisam činio samo dobro. Ali ako imam da biram između jednog zla i drugog, onda više volim da uopšte ne izaberem.

ako imam da biram između jednog zla i drugog, onda više volim da uopšte ne izaberem.

manje zlo postoji, ali mi ga ne možemo sami izabrati. Veoma Veliko Zlo mora nas primorati na takav izbor. Hteli mi to ili ne

Neobične žene i devojke na koje se moglo naići po selima, nazivane vešticama ili Mudrama, nisu imale previše simpatija među velmožama, koji su kupili namete i izvlačili korist od ratarstva. Ratari su uvek tražili savete veštica, po bezmalo svakom pitanju. Slepo su im i bezgranično verovali.

– Dolina Cveća, ili Dol Blatana –

– U stvari, to je graovica – ubaci se Koprivica. – Zar niste videli vučiku? Ali jedno ste pogodili, gospon. Ovden sve silno rađa, da je čoveku milina. Zato se i kaže: Dolina Cveća. Zato su se naši dedovi ovden ponaseljavali i proterali vilenjake.