Jutra sa Leutara

За четрдесет година колико сам учествовао у животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, као утемељач неке институције и зачетник једне идеје. Почесто све је ишло подражавањем и плагирањем малим досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона.

Има жена које нису ничије, и жена које су свачије, и најзад има жена које су по природи само жене једног јединог човека. Али има и жена које су пре свега мајке своје деце.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Аморална личност је слепа и глува као пећинска риба.

Код жене се по самом покрету може познати да ли има урођене чедности, или је морално покварена, као да ли је господственог или је неотменог духа. Има финих жена које носе главу као најлепше птице, као што има људи који носе главу као вепар.

Одиста, нама се чини да би по покрету каквог човека могли познати да ли је то лице читало Дантеову поезију, или грчке филозофе, и да ли су његови преци били господари или слуге; јер човек који још ни по чему не личи на свог оца или на своју мајку, често на њих потпуно личи по покрету и држању тела.

Данашњи је човек и иначе изишао полулуд из рата, избезумљен од машинерије, од крвавих утакмица, од хуке граната, а то одиста не иде напоредо са фином Росинијевом музиком, а још мање са љупким менуетом. И некадашња романтична девојка би сад у друштву изгледала ћурка, а некадашњи романтични човек би данас изгледао магарац.

Плес није за цео свет, јер је плес или уметност или је накарада. Требало би да у једној дворани играју свега неколико парова, као што само неколико најспособнијих лица играју један позоришни комад. Јер ритам је богом дан и урођен као и слух, и зато могу играти само они којима је ритам већ у крви. Плес је пре свега ствар темперамента; а по томе како неко игра, види се какав је његов темпераменат: сангвиника, колерика, флегматика или меланхолика.

Стога људски плес и треба да личи на покрет какав постоји у природи: на лелујање жита, на таласањe мора, на титрање воденог млаза, на треперење лишћа, на игру крви.

Човек пева и кад је жалостан, али игра само кад је радостан.