Krv vilenjaka

Netrpeljivost i sujeverje oduvek su bili odlika glupe svetine i nikada, čini mi se, neće biti iskorenjeni, pošto su večni koliko i sama glupost. Onde gde se danas planine uzdižu jednom će mora da se pene; a gde se danas more mreška onde biće pustara. Glupost, međutim, ostaje glupost.
Nikodemus de But, Promišljanja o životu, sreći i napretku

Pobrkala si nebo sa zvezdama koje se noću ogledaju na površini jezera.

Netrpeljivost i sujeverje oduvek su bili odlika glupe svetine i nikada, čini mi se, neće biti iskorenjeni, pošto su večni koliko i sama glupost. Onde gde se danas planine uzdižu jednom će mora da se pene; a gde se danas more mreška onde biće pustara. Glupost, međutim, ostaje glupost.

Treba učiti ono što se ne zna. Onaj ko ne zna jezike, taj je siromašan.

Brkaš nebo sa zvezdama koje se noću ogledaju u jezeru.

Kada nešto poznaješ, to prestaje da bude noćna mora. Kada znaš kako da se boriš protiv nečega, opasnost više nije toliko velika.

Sada si otkrila suštu istinu i vernu sliku istorije sveta – vlast pripada onom ko veštije mrska lobanje i brže žene napumpava.

Čuvaj je, Jenefer. Čuvaj je kao zenicu oka svoga.

Isplakala se čitajući suptilne, tajanstvom natopljene balade Esi Daven, sabrane u malu zbirku u ljupkom povezu pod naslovom Plavetni biser.

Hajdemo, gadurice.
Ciri se brecnula.
– Zašto me tako zoveš?
Jenefer se osmehnu krajičkom usana.
– Obećala sam da ću da budem iskrena.