Kradljivica parfema

Nikada nikoga nemoj juriti da mu ispričaš svoje laži. Tvoje laži moraju da sačekaju da neko dođe i priupita za njih

Kako ja gledam na to, mi smo alhemičari same duše grada.

„Mi ne određujemo pravila“, veli, „te ne bi trebalo da nas krive što ih kršimo.“

Bogati te siromaše, a siromašni te bogate.

Duvansko srce – tako se nekada zvala čuka usporena nikotinom.

Sve vreme je bio tu, ali ja sam bio preveliki divljak da bih ga primetio, toliko je bio blag, toliko lep.

5
Dolazi veče, a ja sam još u javnoj kući.

Odlazi do sofe, seda, podiže jednu od bočica parfema rasutih po stočiću.

Neće posumnjati na mene. Previše je ustreptao.

Čuješ naciste kako govore da nam je glave došao naš nemoral, a ipak evo ih, sede u našem mraku, obožavaju naš greh.