Autor, kada je Lapot dobio nagradu za roman godine, za NIN kaze: „Bio mi je potreban jedan istorijsko-patrijarhalni, nostalgicni, malo pozlaceni i plemenjeni artefakt. Jer, ono dalje sto sledi, sve je brutalnije i sve je surovije i sve je na izvestan nacin za covekovu iluziju o njegovoj vrhu – naravnoj vrednosti pogibnije.“
