Gorski vijenac

Све су наше главе изабране

Великаши, проклете им душе,

на комате раздробише царство,

српске силе грдно сатријеше;

великаши, траг им се утро, 210

распре сјеме посијаше грко,

те с њим племе српско отроваше;

великаши, грдне кукавице,

постадоше рода издајице.

Бог се драги на Србе разљути

за њихова смртна сагрешења.

Наши цари закон погазише, 200

почеше се крвнички гонити,

један другом вадит очи живе;

забацише владу и државу,

за правило лудост изабраше.

Невјерне им слуге постадоше 205

и царском се крвљу окупаше.

Нада нема право ни у кога

до у Бога и у своје руке;

надање се наше закопало 135

на Косово у једну гробницу.

У добру је лако добро бити,

на муци се познају јунаци

Каква те је спопала несрећа 90

тено кукаш као кукавица

и топиш се у српске несреће?

Куго људска, да те Бог убије!

Али ти је мало пô свијета 50

те си својом злошћу отровала,

но си отров адске своје душе

и на овај камен избљувала?

Мала ти је жертва сва Србија

од Дунава до мора сињега? 55

На трон сједиш неправо узети,

поносиш се скиптром крвавијем;

хулиш Бога с светога олтара

А ја што ћу, али са киме ћу?

Мало руках, малена и снага,

једна сламка међу вихорове, 35

сирак тужни без нигђе никога…

Моје племе сном мртвијем спава,

суза моја нема родитеља,

нада мном је небо затворено,

не прима ми плача ни молитве; 40

у ад ми се свијет претворио,

а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!

О кукавно Српство угашено,

зла надживјех твоја сваколика, 45

а с најгорим хоћу да се борим!

Сваки нешто, не остаде ништа; 25

страшило је слушат што се ради!

Мален свијет за адова жвала,

ни најест га, камоли прејести!

Плачне, грдне помрчине – могу л’ оне свјетлост крити?

Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.

Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,

све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.

Ал’ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,

све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:

диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, 15

из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.

Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;

од витештва одвикнута у њим лафска срца буди.