Gorski vijenac

Него бјеху к себи домамили,
домамили па их похватали,
јадну нашу браћу соколове, 1450
Далматинце и храбре Хрвате

Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал’ зубе поломи!

Јаки зуби и тврд орах сломе

Грдно нам се очи сусретају,
не могу се братски погледати,
но крвнички и некако дивље:
очи зборе што им вели срце.

Кад ме жена пита ђе сам био,
казаћу јој да сам со сијао.
Куку њојзи ако не вјерова!

Поп грешника за грехове пита,
да га ђаво није превластио,
а ђавола јошт нијесам гледа
да се попу исповиједао.

Страх животу каља образ често;
слабостма смо земљи привезани

, нијесу ни криви толико; 760
премами их невјера на вјеру

улови их у мрежу ђавољу.

На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко неко покољење.