Lazi o Bogu u koje verujemo

Reči mi mnogo znače. Oduvek su mi značile. Rečima uspostavljamo prisustvo, moć i stvaralačku silu. No, osim što su lepe i daju moć, reči mogu da povrede i unište, da ruše koliko i da grade. Kao i oči, reči su prozor naše duše. Često otkrivaju više nego što smo nameravali. Naše reči nas potkazuju.

Verovatno sam govorio o tome kako se radije grčevito držimo izvesnosti svog bola nego što rizikujemo da ponovo nekome verujemo.

Češće odlučujemo da verujemo u laži nego da dozvolimo istini da napadne bezbednost naših predrasuda i zaštitnih bedema.

nudimo nikome ono što je već darovano, nego samo slavimo Dobru vest sa svakim: Svi učestvujemo.

Posle prvog pohoda u svet mrežnog marketinga, nije čudo što teško prihvatate i poziv na kafu.

Ljudska bića stvaraju religije oko onoga što im je važno i oko strahova koji ih gone ka čvrstim ubeđenjima.

Zamisao da Bog nije hrišćanin duboko uznemirava one među nama koji prikriveno, a ponekad i otvoreno, smatraju da je naš religijski, čovekom definisani „hrišćanski put“ najbolji i da svi ostali treba da ga slede. Čujte me, molim vas: Bog nije ni musliman, ni budista, ni ateista, ni animista niti pripada bilo kojoj kategoriji koju smo mi ljudi smislili kako bismo prevukli Boga i Božje „blagoslove“ na našu stranu računske knjige.

Korisno je da dete nauči razliku između ja i ti, između roditelja i ne-roditelja, između bezbednog i opasnog, ali kategorije smišljene da postave zdrave granice često se pretvaraju u zidove oko zatvora i za „druge“ koji su napolju i za „nas“ koji smo unutra.

Priznajmo, mi ljudi smo manijaci kontrole, želimo da kontrolišemo sve i svakoga oko nas kako se ne bi dogodilo ono čega se plašimo. Urođeno smo svesni da je kontrola samo mit, da jedna odmetnuta ćelija ili tuđe odluke mogu za tren oka da promene pravac našeg života, ali ipak se borimo za kontrolu i čak je zahtevamo.

Istina glasi da smo urođeno vredni jer smo stvoreni prema liku Božjem. Naša vrednost i dostojnost ne zavise od nas. Ali oni među nama koji su očajnički slomljeni i ranjeni možda veruju da, ako u nama nema ničega dobrog, nema ni nade za istinski preobražaj.