Četiri člana komune prestaju da jedu zato što od sada žele da žive samo od svetlosti i vazduha. Svaki lik u romanu Gerde Bles ima svoje razloge za ovu ekstremnu odluku, koja je na kraju protagonistkinju Elizabet koštala života. Ova veličanstvena priča inspirisana je stvarnim događajima.[…]
Svako od 25 poglavlja započinje rečima „Mi smo…“ i ispričano je iz perspektive različitih naratora: od Elizabetinih roditelja, braće i sestara, komšija i sestrinog advokata do noći, hleba nasušnog, mirisa narandže, demencije, sumnje i samog Elizabetinog tela. Svaki pripovedač ima jedinstven i prepoznatljiv glas i daje suštinski doprinos složenom tkanju radnje romana. […]
Čak se i sama priča pojavljuje kao jedan od pripovedača. Ona nam govori da autorka ne želi da pruži objašnjenje za nestabilne živote svojih likova: „Ona želi da zagonetka koju čini Elizabet ostane netaknuta, jer misli da je to tako i u stvarnom životu, da su drugi ljudi, a posebno oni koji su mrtvi, zagonetke koje ne mogu da se reše, ma koliko to frustrirajuće bilo […]“.
Holandski Institut za književnost
