Hajduci

Ја ћу се томе њиховом смеху радовати јер дечији смех је највећа радост старости.

хајде, примите и мене као друга у вашу чету.

– Тебе?! – као ишчуђавам се ја. – Како те можемо примити кад си ти магаре?

– А зар ви нисте? – вели ми магаре. – Ако нисте већи магарци од м

брстим лишће, гризем коре са дрвећа и мислим у себи: Е, баш сам прави магарац!

Еј, магарче један – говорио сам сâм себи – баш си прави магарац!

Људи обично гледају себе само једним оком, те виде само половину, само своје добре стране, а немају храбрости да отворе и друго око, да виде и своје слабе стране. Такви људи, који нису кадри видети и своје слабе стране, не могу се ослонити на свој савет.

Стани, брате, побогу!… – виче професор, па се диже са катедре

Стани, брате, побогу!… – виче професор, па се диже са ка

такво име. Пре ће бити друго нешто. Једанпут се враћамо

То су били: Жика Дроња, Миле